Tuširanje je postalo deo dnevne rutine pre svega iz razloga čistoće i uklanjanja efekata znojenja, sprečavanja bolesti i infekcija. Napredak u nauci i medicini u 19. veku počeo da uviđa korist redovnog kupanja na zdravlje pojedinca. Kao rezultat toga, većina modernih kultura podstiče režim dnevnu lične higijene. Tuširanje je se takođe doživljava kao opuštanje i terapeutska aktivnosti.
Upotreba tuš kabina porasla je u drugoj polovini 20. veka. Lična higijena je postala primarna briga, a kupanje svaki dan ili više puta dnevno uobičajeno je u zapadnim kulturama. Tuširanje je brže nego kupanje i koristi se manje vode. Tuš kabine su svoju popularnost stekle zahvaljujući tom konceptu brzine i efikasnosti, što se uklapa u način života savremenih ljudi. Pored toga, tuširanje se za razliku od kupanja preporučuje starijim ljudima, jer smanjuje rizik od povreda u slučaju pada.
